Miroslav Ilić, jedan od najcenjenijih pevača narodne muzike, nikada nije prestao tugovati za svojom majkom, koju je izgubio sa samo 25 godina. Taj gubitak ostavio je dubok trag u njegovom životu i karijeri. Njegova majka je preminula u 47. godini, a Miroslav se godinama borio s osećajem krivice i tuge, ponekad čak i razmišljao o povlačenju iz muzičkog sveta zbog bola koji je nosio.
Njegova emotivna borba u tom periodu bila je snažna. “Nikada mi nije bilo teže”, prisetio se pjevač. U tom trenutku života, osećao je da ga je pesma, koju je toliko voleo, udaljila od najvažnije osobe u njegovom životu – njegove majke. Krivio je novac, turneje, karijeru i pesmu, misleći da su svi ti faktori oduzeli dragoceno vreme koje je mogao provesti uz nju. “Proklinjao sam sve, čak sam se zakleo da više nikada neću uzeti mikrofon u ruke”, rekao je Miroslav o periodu kada je bio potpuno slomljen zbog gubitka.
Povratak iz Bugarske, nakon završene turneje, bio je emotivno naporan. Kada je došao kući i ugledao svoju majku, bio je svestan da su joj dani odbrojani, što ga je duboko pogodilo. Iako je imao sve, izgubio je osobu koja mu je bila najvažnija na svetu.
Iako ga je tuga obuzimala, njegov odnos sa majkom bio je pun ljubavi i dubokog poštovanja. Miroslav je otkrio da je u poslednjim trenucima života njegova majka, iako bila u teškom stanju, pokazala neverovatnu snagu. “Rekla mi je: ‘Sine, pesma je tvoj život, hleb tvoje dece. Tvoja pesma je važna za mnoge ljude. Ti ni ne znaš koliko radosti donosiš ljudima koje nikada nisi sreo. To je tvoje najveće hvala tvojoj majci, koja te je naučila da pevaš. Nastavi pevati, a ja ću se lečiti zamišljajući kako pevaš.’” Te reči su bile snažan motiv za Miroslava da obeća svojoj majci da će pevati sve dok mu to grlo dozvoljava, jer je znao da je to njena poslednja želja.
Gubitak majke bio je težak, ali Miroslav je, kao i mnogi umetnici, pronašao snagu u svom pozivu. On je svestan da je sve najbolje osobine koje ima, kao umetnik i osoba, nasledio upravo od nje. Ističe da je njegova majka bila posvećena, brižna i uvek uz njega. Iako mu tuga zbog njenog preranog odlaska ne jenjava, on se seća dragocenih trenutaka provedenih s njom i svih vrednosti koje mu je prenela.
“Moja mama je umrla kad sam imao samo 25 godina, a ona je imala 47. Žao mi je što nije dočekala da vidi da sam postigao nešto u životu, da sam postao to što jesam. Verujem da sam sve najbolje osobine koje imam, nasledio od nje,” rekao je Miroslav, dodajući da je ona bila njegov najvažniji uzor.
Njegova majka ostavila je neizbrisiv trag na njegovom životu, ne samo kao roditelj, već i kao osoba koja ga je oblikovala kao umetnika. Poslednje reči koje mu je uputila bile su poziv da nastavi pevati, uprkos tugovanju, shvatajući da je pesma njegov poziv, dar koji treba da deli sa svetom.