Sprema se tinejdžerka na ples. Majka primeti da ova nije obukla gaćice, pa je upita:
- Dobro ćero, zar bez gaćica ideš na ples?
- Pa ni ti mama, kada ideš na koncert, ne staviš vatu u uši
Jednog dana grupa prijatelja krenula je na lov, rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije želeo da deli sobu sa Perom, jer je užasno hrkao. Kako nije bilo pošteno da samo jedan od njih stalno spava sa njim, odlučili su da se smenjuju. Nakon prve noći, jedan od njih je ujutru došao sav razbarušen, s podočnjacima, a ostali su zabrinuto upitali:
– Šta ti se desilo?
– Pustite, Pera je hrkao tako jako da sam celu noć samo sedeo u krevetu i gledao ga.
Sledeće noći, smenio ga je drugi prijatelj. Ujutru je izgledao još gore – bled, umoran, jedva je stajao na nogama. Kad su ga pitali kako je bilo, odgovorio je:
– Bilo je strašno. Pera hrče kao motorna testera. Cele noći sam samo sedeo i gledao ga.
I ostali su prošli slično. Na kraju je došao red na Radašina. Ujutru su ga zatekli potpuno odmornog, nasmejanog i sveže sređenog. Nisu mogli da veruju. Pitali su ga:
– Kako je moguće da si se odmorio?
– Pa, evo, pripremili smo se za spavanje, prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po zadnjici i nežno ga poljubio za laku noć. I tako je on celu noć samo sedeo i gledao mene, dok sam ja mirno spavao.
Neobična tajna Radašinovog odmora tokom Perinog hrkanja
Grupa prijatelja je nedavno otišla na lov, rezervisali su dvokrevetne sobe i, kao što to obično biva u društvu dobrih prijatelja, svi su želeli da pomažu jedni drugima. Međutim, ubrzo se pokazalo da Pera, jedan od članova grupe, ima problem s hrkanjem koje je bilo toliko jako da je sprečavalo sve da spavaju. Da bi rešili situaciju, dogovorili su se da se smenjuju i spavaju sa Perom, verujući da je to fer rešenje. Ali ono što je usledilo, niko nije mogao da predvidi.
Posle prve noći, jedan prijatelj je došao ujutro potpuno iscrpljen, sa velikim podočnjacima, dok su ostali zabrinuto pitali šta se dogodilo. “Pera je hrkao cele noći, nije bilo šanse da spavam, pa sam samo sedeo u krevetu i gledao ga”, rekao je uzdahnuvši.
Sledeće noći, smenio ga je drugi prijatelj. Međutim, i on je ujutro izgledao još gore. Bio je bled, naduven i jedva je stajao na nogama. “Pera hrče kao motorna testera, to je bilo nepodnošljivo. Nema šanse da spavam pored njega”, objasnio je sa očajnim izrazom na licu.
Činilo se da će svi pretrpeti istu sudbinu. Onda je došao red na Radašina, koji je bio poslednji na listi. I dok su svi očekivali da će i on biti iscrpljen i umoran, ujutro su ga zatekli potpuno opuštenog, nasmejanog i sveže sređenog. Niko nije mogao da veruje svojim očima.
“Kako si to postigao?” pitali su ga, potpuno zbunjeni.
Radašin se samo nasmešio i rekao: “Pa, pripremili smo se za spavanje, prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo ga po zadnjici i poljubio ga za laku noć. I tako je on celu noć samo sedeo i gledao mene, dok sam ja mirno spavao.”
I tako je, uz malu dozu hrabrosti i humora, Radašin uspeo da spava mirno, dok je Pera celo vreme bio samo posmatrač. Lekcija? Ponekad je sve što vam treba da biste rešili problem – malo ljubaznosti, smeha i neobičnog pristupa.