Oženio sam se protiv volje mojih roditelja, naročito moje majke. Stalno mi je ponavljala da je moja supruga najveća greška koju sam napravio i da će me skupo koštati. Sada smo u braku skoro pet godina, a ono što moja supruga svakodnevno prolazi zbog moje majke je nevjerovatno. Iako svakodnevno prima bezbroj uvreda, nikada nije rekla nijednu ružnu riječ mojoj mami. Kada smo prošle godine dobili kćerkicu, situacija se dodatno pogoršala. Moja mama je uvjerena da sam ja sterilan i da ne mogu imati djecu, pa mi stalno govori kako kćerka nije moja. Iskreno, koliko puta mi je to ponovila, počeo sam dijelom i sumnjati.
Prošlog petka vratio sam se ranije s posla i zatekao suprugu uplakanu, sva crvena i izgrebana. Nisam znao šta se dogodilo, a ona od plača nije mogla ni govoriti. Kad se napokon smirila, objasnila mi je da ju je moja majka pretukla. Bijesan, popeo sam se na sprat i suočio s mamom. Kada sam je pitao zašto je to učinila, hladno mi je odgovorila da, kad ja neću, neko mora naučiti moju suprugu pameti. Rekla je da ju je uhvatila kako se dopisuje s nekim na laptopu i zbog toga ju je napala, optužujući je da me vara.
Nisam više mogao izdržati. Spustio sam se do supruge, spakovali smo osnovne stvari i napustili kuću, roditelje i naselje. Sve sam ostavio iza sebe. Iako me srce boli za onim što sam ostavio, ne namjeravam se više vratiti, ni pod kojim uslovima. Trebao sam to učiniti ranije, ali stalno sam mislio da će se stvari smiriti…