Šaban Šaulić, nekrunisani kralj narodne muzike, gostovao je u popularnoj emisiji “Amidži šou” gde je iskreno govorio o svom novom angažmanu u muzičkom takmičenju “Pinkove zvezde”, prelasku sa jedne televizije na drugu, ali i o svojoj porodici i pesmama koje su obeležile njegovu bogatu karijeru.
“Onaj ko ne vredi, ne može ni da promeni tim. Bilo je interesovanja za mene. Prija kada vas neko traži. To vam je kao da iz šabačke Mačve pređete u Barselonu”, rekao je Šaban sa osmehom, jasno pokazujući koliko mu prija nova poslovna prilika.
Govoreći o atmosferi u “Pinkovim zvezdama”, Šaban je sa dozom šarma i humora istakao: “Osećam se kao Sultan Sulejman. Zovem ih anđelima. Za mene su to pravi anđeli. Dobro funkcionišemo i nadam se da će biti i malo više svađa, čisto da šou bude zanimljiviji.”
Na pitanje o posebnom tretmanu koji dobija, priznao je: “Ne prija mi kada mi pridaju previše pažnje. Ali kada sve žene krenu na mene, prođu me žmarci. Zasad sve funkcioniše dobro. Ovo je šou program i mi moramo da budemo zabavni, da podignemo gledanost. Moja Bubica, Dara Bubamara, počela je malo da psuje. Volim je, slatka je mnogo. Sve ih volim zasad, dok mi neka ne stane na žulj.”
Šaban je otkrio i da nikada nije imao želju da peva zabavne pesme. “Ne umem ja to. Gde ide zabavna pesma sa narodnjačkim trilerima? To bi stvarno bilo bezveze”, iskreno je priznao.
U razgovoru sa Ognjenom Amidžićem, Šaban je igrao igru “Ili-ili”, pa kada je birao između Ace Lukasa i Saše Matića, sa osmehom je rekao: “Biram Lukasa, obojica smo budale.”
Prisustvo u studiju postalo je ozbiljno kada je Šaban podelio potresnu priču o pokušaju ubistva u Beču. “Izboli su me nožem u haustoru. Ušao sam iz hodnika koji je imao svetlo. Osetio sam ruku koja me povlači u mrak i nož u leđima. Bio sam sportista, pa sam pokušavao da izbegnem udarce. Počeli su da me bodu u leđa, srećom nisu pogodili živac. Video sam samo stari ulaz i ništa više. Kao ćorava kokoš. Prolazila su dvojica koja su bežala, a jedan me udario bokserom po licu. Mislio sam da sam iskrvario. Ranjen sam bio i mislio sam da će shvatiti da nisu završili posao.”
Sa neverovatnom snagom i izdržljivošću, Šaban je uspeo da se popne 75 stepenika do svoje sobe. “Skidao sam težak kaput, a sako je bio natopljen krvlju. Pozvao sam prijateljicu i rekao joj da možda neću preživeti dok stigne policija. Došla je hitna pomoć, odneli su me u bolnicu i krpili. Već sutra sam zvao prijatelje, bio sam spreman da krenem kući. Stalno sam mislio da će oni koji su me izboli doći da završe posao. Na kraju sam otišao sa prijateljem za Beograd.”
Šabanova priča ostavila je studio u potpunom muklu, podsećajući sve prisutne na snagu i hrabrost koju je nosio u sebi. Njegov šarm, duhovitost i iskrenost ostali su zauvek urezani u srcima njegovih poštovalaca.