Vukosava Dišlieski (67), penzionerka iz Beograda i dugogodišnja učiteljica, podelila je svoje iskustvo sa dva moždana udara i kako je promenila svoj život nakon njih.
Pre dve godine, tokom boravka u vikendici, bez ikakvih prethodnih simptoma, jednostavno je pala na travu. Njena unuka primetila je da nešto nije u redu.
- Rekla je da pričam nepovezano i da govorim besmislice, što je bio signal mom mužu da me odmah odvede kod lekara – objašnjava Vukosava za sajt “Budi mudar”.
Nakon prvog moždanog udara, koji je provela u bolnici 12 dana, dijagnostikovan joj je šlog, a lekari su primetili “laku zakrivljenost leve ruke”. Međutim, samo 15 dana kasnije doživela je i drugi udar, ovog puta sa simptomima upozorenja.
- Jako me je bolela glava, uzela sam tabletu i legla. Narednog jutra je sve bilo “normalno”, ali prilikom doručka, moja leva ruka je iznenada zakazala i tanjir je pao – priseća se, naglašavajući kako je odmah hospitalizovana u bolnici “Sveti Sava”.
Vukosava ističe da je jedan od glavnih uzroka šloga bio visok krvni pritisak, koji je godinama ignorisala. Tokom boravka u bolnici, ostala je pozitivna, čitajući i rešavajući ukrštene reči, što joj je pomoglo da se oporavi bez trajnih posledica.
Danas redovno ide na kontrole, opuštena je i ne brine o rezultatima. Po savetu kardiologa, izgubila je 15 kilograma, što je takođe doprinosilo njenom oporavku, i uvela je svakodnevne šetnje od 15 kilometara.
Više ne uzima lekove za smirenje, a prešla je na zdraviju ishranu – sama mesi hleb, izbacila je prženu hranu i redovno vežba. Vukosava se oseća sjajno, oslobođena stresa, koji je naučila da izbegava kroz rad sa decom.
Pogledajte Vukosavinu priču u videu…
Kako promena životnih navika može spasiti život
U svetu gde su stres i nezdrave životne navike sveprisutni, priče poput Vukosavine predstavljaju inspiraciju i podsticaj za sve nas. Njen put od ozbiljnih zdravstvenih problema do poboljšanja kvaliteta života pokazuje koliko je važno brinuti se o svom zdravlju i pravovremeno reagovati na upozorenja tela.
Razumevanje rizika
Visok krvni pritisak, gojaznost i sedentaran način života su faktori rizika koji često ostaju neprimećeni. Vukosava je, poput mnogih, zanemarivala simptome, sve dok se nije suočila s ozbiljnim posledicama. Edukacija o zdravlju i redovni pregledi mogu značajno doprineti prepoznavanju problema pre nego što postanu ozbiljni.
Snaga pozitivnog stava
Vukosavina pozitivna energija tokom oporavka bila je ključna. Istraživanja su pokazala da optimizam i pozitivan stav mogu ubrzati oporavak od bolesti. Aktivnosti poput čitanja i rešavanja ukrštenih reči ne samo da su joj skrenule pažnju sa bolesti, već su i stimulisale njen um.
Zdravija ishrana i fizička aktivnost
Jedna od najvažnijih promena koje je Vukosava napravila je prelazak na zdraviju ishranu. Smanjenje unosa pržene hrane i uvođenje svežih namirnica, kao i redovno vežbanje, doprineli su njenom gubitku težine i poboljšanju opšteg zdravstvenog stanja.
Preporučuje se da svaki dan uključite barem 30 minuta fizičke aktivnosti u svoj raspored. To može biti šetnja, vožnja bicikla ili čak vežbe kod kuće. Ključ je u redovnosti i postepenom povećavanju intenziteta.
Mentalno zdravlje
Vukosava je takođe istakla kako je naučila da izbegava stresne situacije. Ovo je izuzetno važno, jer hronični stres može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Praksa opuštanja, meditacija ili čak hobiji mogu značajno doprineti smanjenju stresa.
Uloga zajednice i podrške
Vukosava nije bila sama na svom putu. Podrška porodice, prijatelja i zdravstvenih radnika bila je ključna. Zajednica može igrati važnu ulogu u motivaciji i podršci tokom promena.
U zaključku, Vukosavina priča nas podseća da nikada nije kasno za promenu. Briga o sebi i proaktivan pristup zdravlju mogu nas zaštititi od ozbiljnih zdravstvenih problema. Svako od nas može preuzeti kontrolu nad svojim zdravljem – dovoljno je napraviti prvi korak.