DJED IZ BREZE BRINE O ČETVORO UNUČIĆA “Nisam očekivao od sina i snajke da napuste svoju djecu. Nekad me zovu i ‘mama’. Željni su topline”

Edin Džafić iz Breze preuzeo je brigu o svojoj četvoro unučadi nakon što su mu sin i snaja odlučili da se razvedu.

Edin se svakodnevno brine o deci, iako je slabog zdravlja i ima minimalna primanja. Tokom svog života, trudio se da obezbedi dovoljno za sebe i svoju porodicu, radovao se penziji, a sretan je bio i zbog svojih sinova i unučadi. Nažalost, zdravstveni problemi su ga pratili, ali snaga porodice ga je podsticala da nastavi dalje.

Pre nešto više od dve godine, kada su mu sin i snajka objavili da se razvode, cela porodica doživela je šok. Njih četvoro dece, u uzrastu od šest, četiri, tri i godinu i po, ostali su pod Edinovom brigom, dok su njihovi roditelji krenuli novim putem.

Edin je odmah preuzeo odgovornost, bez trenutka razmišljanja. Iako mu briga o maloj deci oduzima mnogo snage, on se trudi da im pruži sve što može. Njegova supruga radi u lokalnoj prodavnici kako bi doprinela kućnom budžetu.

Edin teško objašnjava svoj trenutni život. Briga o deci donosi veliku odgovornost i dodatne troškove. Ono što mu posebno teško pada jeste svest da unucima nedostaju njihovi roditelji. “Trudimo se da im pružimo ljubav, ali znamo da nikoga ne može zameniti majka ili otac. Pitao sam sina i snaju za pomoć, ali ih to nije zanimalo. Sada je sve na meni. Sa svojim skromnim primanjima, brinem se o njima, hranim ih, kupujem im pelene,” kaže Edin.

“Zovu me babo, dedo, pa čak i mama. Žude za majkom i toplinom. Dajemo im sve što imamo. Kada ne bih imao, dao bih njima. Borim se koliko god mogu, iako je teško raditi i istovremeno ih čuvati,” završava svoju potresnu priču Edin Džafić.

Edin Džafić je pravi primer hrabrosti i posvećenosti porodici. U svetu gde se često zaboravlja na važnost porodičnih vrednosti, njegova priča osvetljava koliko su ljubav i podrška bitni, posebno u teškim trenucima.

S obzirom na to da se brine o četvoro malih unučadi, Edin se suočava s brojnim izazovima. Njegovi dani su ispunjeni rutinama koje se tiču brige o deci—pripremanjem obroka, promenom pelena, igranjem i osiguravanjem da se osećaju voljeno i sigurno. Njegova supruga, iako takođe pod stresom, trudi se da pomogne koliko može, ali često se čini da je teret na Edinovim plećima posebno težak.

Ekonomija dodatno otežava situaciju. Minimalna primanja koja dolaze iz Edinove penzije i supruginog posla ne pokrivaju sve troškove, što ih prisiljava da se suočavaju sa svakodnevnim odricanjima. Mnogi ljudi u zajednici su primetili Edinovu borbu i pružaju mu podršku kad god mogu, ali često se oseća usamljeno u ovom izazovu.

Osim materijalnih poteškoća, emocionalni teret je možda i najveći. Deca, koja su još uvek u fazi razvoja, osećaju nedostatak svojih roditelja. Edin se trudi da im pruži sve što može, ali svestan je da ništa ne može zameniti tu ljubav i podršku koju im nedostaje. Često provodi vreme s njima, igrajući se i pričajući im priče kako bi im olakšao bol.

Ova situacija ga je naučila mnogo o snazi porodice, ali i o vlastitim granicama. Iako je suočen sa izazovima koji mu se čine nepremostivima, Edin je odlučio da se bori za svoju unučad i pruži im stabilnost, koliko god to bilo teško. Njegova priča podseća na to koliko su ljubav, strpljenje i posvećenost bitni u svakoj porodici, posebno u vremenima krize.