Doktor Skrobić otkriva 3 stvari koje su smrt za želudac: Mogu uzrokovati karcinom koji je u velikom porastu već godinama

Bolesti gastrointestinalnog trakta postaju sve češće, a teži oblici ovih oboljenja često su veoma izazovni za lečenje. Dr. Ognjan Skrobić, hirurg sa Klinike za digestivnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, objašnjava da je značajan porast ovih bolesti u poslednjim godinama posledica ubrzanog tempa života, nezdrave ishrane, smanjenog nivoa fizičke aktivnosti i prisustva raznih hemikalija u hrani.

Simptomi poput gorušice, problema sa varenjem, bolova u abdomenu i gojaznosti, kao i ozbiljniji poremećaji poput raka debelog creva, želuca i jednjaka, postaju sve učestaliji. Da bismo prevenirali ove bolesti, ključno je obratiti pažnju na ishranu i izbegavati štetne navike. Dr. Skrobić napominje da nepravilna ishrana može izazvati mnoge probavne smetnje, uključujući grčeve, fermentaciju u debelom crevu i probleme sa pražnjenjem želuca i creva, a dugoročno može dovesti do ozbiljnih oboljenja.

Osim loše ishrane, genetika takođe igra značajnu ulogu u razvoju ovih bolesti. Osobe sa porodičnom istorijom oboljenja poput raka debelog creva treba da se podvrgavaju redovnim kontrolama, uključujući kolonoskopiju, počevši od 40. godine. Takođe, stres je važan okidač za mnoge probleme sa probavnim sistemom. Povećanje nivoa kortizola tokom stresa može izazvati pojačano lučenje želudačne kiseline, ubrzati rad creva i dovesti do grčeva ili zatvora. Hronični stres može imati ozbiljan uticaj na zdravlje probavnog sistema.

Dr. Skrobić takođe upozorava na česte greške u ishrani, kao što su konzumiranje kafe na prazan stomak, kasne večere, neredovni obroci i prekomerni unos šećera. Kafa, posebno u vidu espresa bez mleka i šećera, može biti korisna, ali prekomerni unos mesnih prerađevina i suhomesnatih proizvoda, koji sadrže visoke nivoe azota, trebalo bi potpuno izbegavati.

Kako očuvati zdravlje gastrointestinalnog trakta: Saveti i prevencija

Zdravlje gastrointestinalnog trakta (GIT) od ključne je važnosti za celokupno zdravlje organizma, jer probavni sistem ne samo da omogućava varenja hrane, već igra i ključnu ulogu u imunološkoj zaštiti i proizvodnji vitalnih nutrijenata. Nažalost, oboljenja GIT-a postaju sve češća, a njihovi teži oblici često zahtevaju složeno lečenje. Kako bismo sprečili nastanak ozbiljnih probavnih smetnji, važno je da se pridržavamo nekoliko osnovnih pravila ishrane i životnih navika.

1. Pravilna ishrana kao osnova zdravlja probavnog sistema

Jedan od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja GIT-a je pravilna ishrana. Dr. Ognjan Skrobić, stručnjak za digestivnu hirurgiju, ističe da nepravilna ishrana može izazvati brojne probavne smetnje. Prekomeran unos prerađene hrane, brze hrane i visokog sadržaja masti i soli može izazvati gorušicu, nadutost, bolove u stomaku i probleme sa varenjem. Takođe, visok unos šećera može povećati rizik od razvoja zapaljenskih bolesti i metaboličkog sindroma, što direktno utiče na zdravlje gastrointestinalnog trakta.

Osnovne smernice pravilne ishrane uključuju:

• Uvođenje što većeg broja svežeg voća i povrća u ishranu.
• Izbor integralnih žitarica umesto prerađenih.
• Održavanje ravnoteže između proteina, masti i ugljenih hidrata.
• Izbegavanje prejedanja i konzumiranja teških obroka pre nego što idemo na spavanje.

2. Uloga fizičke aktivnosti u prevenciji probavnih smetnji

Redovno vežbanje ima ključnu ulogu u održavanju zdravlja probavnog sistema. Fizička aktivnost podstiče pravilnu funkciju creva, poboljšava cirkulaciju i smanjuje nivo stresa. Umerena fizička aktivnost, kao što je brza šetnja, biciklizam ili joging, može pomoći u prevenciji zatvora i smanjenju rizika od razvoja ozbiljnih oboljenja, poput raka debelog creva.

S druge strane, sedenje i niska fizička aktivnost povezani su sa usporenom probavom i povećanim rizikom od problema sa varenjem. Postoji čak i povezanost između sedentarnog načina života i povećanog rizika od razvoja bolesti poput sindroma iritabilnog creva i divertikulitisa.

3. Stres i njegov uticaj na gastrointestinalni sistem

Stres je jedan od glavnih faktora koji utiče na zdravlje probavnog sistema. Tokom stresa, telo proizvodi hormon kortizol koji može negativno uticati na varenje, povećavajući lučenje želudačne kiseline, što može izazvati refluks ili gastritis. Hronični stres može uzrokovati ili pogoršati simptome poput nadutosti, grčeva i zatvora, te dovesti do ozbiljnijih oboljenja poput čira na želucu.

Kako bismo smanjili uticaj stresa na probavni sistem, važno je usvojiti tehnike opuštanja, kao što su meditacija, joga, duboko disanje i redovno vežbanje. Takođe, kvalitetan san je ključan za očuvanje ravnoteže u organizmu i smanjenje nivoa stresa.

4. Redovni pregledi i preventivne mere

Genetika takođe igra značajnu ulogu u razvoju gastrointestinalnih bolesti. Osobe sa porodičnom istorijom bolesti poput raka debelog creva ili drugih probavnih oboljenja, trebalo bi da redovno idu na preventivne preglede, uključujući kolonoskopiju, kako bi se na vreme otkrili eventualni problemi. Preporučuje se da osobe sa povećanim rizikom započnu ove preglede već sa 40. godine.

5. Navike koje štete probavnom sistemu

Neke svakodnevne navike mogu imati ozbiljan negativan uticaj na zdravlje gastrointestinalnog trakta. Dr. Skrobić upozorava na nekoliko uobičajenih grešaka:

• Konzumiranje kafe na prazan stomak može iritirati želudac i dovesti do problema poput gastritisa.
• Kasne večere i konzumacija hrane neposredno pre spavanja ometaju proces varenja, što može izazvati refluks ili nesanicu.
• Neredovni obroci i preskakanje obroka mogu usporiti metabolizam i stvoriti probleme sa varenjem.
• Prekomeran unos alkohola i masnih prerađevina može povećati rizik od razvoja kroničnih bolesti.

Zaključak

Očuvanje zdravlja gastrointestinalnog trakta zahteva posvećenost i doslednost. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, smanjenje stresa i redovni preventivni pregledi ključni su faktori za prevenciju mnogih probavnih bolesti. Uz odgovoran pristup životu i zdravlju, možemo smanjiti rizik od ozbiljnih oboljenja i uživati u dobrom zdravlju gastrointestinalnog sistema.