Koji je Trumpov plan za BiH, Srbiju i Kosovo?

Proteklih nekoliko sedmica pokazale su koliko brzo situacija u različitim dijelovima svijeta može da se promeni pod predsedništvom Donalda Trampa. Analizom DW-a razmatra se šta bi to moglo značiti za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Srbiju.

Tri jugoslovenska rata iz 1990-ih godina – u Hrvatskoj (1991.-95.), Bosni i Hercegovini (1992.-95.) i na Kosovu (1999.) – završena su uz ključnu ulogu SAD-a. Od tada, dve mirovne misije pod vođstvom EU-a i NATO-a garantuju mir u Bosni i na Kosovu. Međutim, situacija na zapadnom Balkanu kontinuirano se pogoršava već poslednje dve godine.

Nestabilna regija

Nasilje u regionu počelo je eskalirati u decembru 2022. godine, kada su predstavnici srpske manjine na Kosovu, po nalogu iz Beograda, napustili državne institucije Kosova, uključujući pravosuđe, policiju i administraciju. Srpski predsednik Aleksandar Vučić rasporedio je trupe na severnoj granici sa Kosovom.

Bivši nemački diplomata Wolfgang Ischinger optužio je Vučića da pokušava da postane “mali Putin”, ističući da Beograd snosi punu odgovornost za eskalaciju. Vučić je pak tvrdio da će vojska štititi srpsku manjinu na Kosovu, koje od 1999. nije pod kontrolom Srbije.

Tokom 2023. godine situacija se dodatno pogoršala. U maju su srpski nasilnici povređivali 90 vojnika NATO misije KFOR na Kosovu. U septembru su izbili sukobi između srpskih paravojnih jedinica i kosovske policije u blizini manastira Banjska, što je izazvalo dalju eskalaciju.

Situacija na Kosovu

Septembra 2023. godine, u blizini srpsko-pravoslavnog manastira Banjska na severu Kosova, došlo je do sukoba između srpskih paravojnih snaga i kosovske policije. Četiri osobe su poginule, a paravojne jedinice su pobegle u Srbiju, ostavivši za sobom moderno vojno naoružanje vredno nekoliko miliona evra.

Bilo je jasno da je planirana veća vojna operacija, verovatno usmerena na zauzimanje četiri opštine na severu Kosova, u kojima Srbi čine većinu, u ovoj pretežno albanskoj zemlji.

RS i Srbija

Srbijanski potpredsednik Aleksandar Vulin zapretio je Bosni i Hercegovini, rekavši 26. februara 2025. godine da “Bosna nikada nije bila bliže svom kraju”. Samo nekoliko sati ranije, državni sud BiH osudio je Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija.

Dodik je upozorio da bi presuda mogla “zadati smrtonosni udarac” Bosni i Hercegovini. On je nastavio eskalirati situaciju donošenjem zakona u RS-u koji zabranjuju delovanje državnih institucija BiH na teritoriji Republike Srpske.

“Srpski izdajnici”

Iako su zaposleni u glavnoj sedištu Državne agencije za istrage i zaštitu BiH nastavili rad, kolege iz regionalnog ureda u Banjaluci napustili su svoja radna mesta noseći službeno naoružanje. Dodik je upozorio da će svi koji ostanu u institucijama BiH biti tretirani kao “srpski izdajnici”.

Schmidt: “Pređena crvena linija”

Visoki predstavnik međunarodne zajednice, Christian Schmidt, osudio je Dodikove postupke kao napad na suverenitet Bosne i Hercegovine, ističući da su “prešli crvenu liniju”. Pozvao je međunarodnu zajednicu da se ozbiljnije posveti rešavanju krize u BiH, kao i da se jasno postave granice Srbiji.

Srbija: Represija i prosvjedi

U Srbiji se režim sve više usmerava ka autokratiji. Izbori u decembru 2023. godine bili su ocenjeni kao nefer i neslobodni. Srbija je pala sa 91. na 98. mesto na Indeksu slobode medija. Takođe, upotrebom špijunskog softvera, vlasti su ilegalno nadzirale opoziciju.

Prosvedi protiv korupcije postali su masovni i prošireni na celu populaciju, a najavljen je novi veliki protest za 15. mart 2025. godine.

Trumpovi politički planovi za zapadni Balkan

Politički planovi Donalda Trampa za zapadni Balkan ostaju nepoznati. Ekonomski, Tramp je aktivan u Srbiji i Albaniji, a njegovo okruženje smatra Beograd saveznikom. Nakon što su SAD bile ključne u rešavanju sukoba na Balkanu, postoji strah da bi Washington mogao smanjiti svoj uticaj na ovu regiju u budućnosti.

Hladan tuš za Dodika

Međutim, američki državni sekretar Marco Rubio poslao je upozorenje Dodiku, pozivajući međunarodne partnere da se suprotstave njegovim destabilizirajućim postupcima. Kongresnica Ann Wagner je Dodika nazvala “brutalnim kriminalcem”, ističući da će se odgovoriti na njegove pokušaje da ugrozi mir u regionu.

Giulianijeva podrška i neugodna situacija za Dodika

Rudy Giuliani, blizak saradnik Donalda Trampa, posetio je Banjaluku i izrazio podršku Dodiku, noseći kapu “Make [Republika] Srpska Great Again”. Međutim, tokom intervjua, Giuliani je nekoliko puta nazvao Dodika “Bosancem”, što je izazvalo neugodnost kod Dodika, koji je bio vidno uznemiren.

Stanje na Zapadnom Balkanu i uticaj politike Donalda Trampa

Zapadni Balkan je oduvek bio region prepun političkih izazova i etničkih napetosti, a poslednjih godina, ta dinamika postaje sve složenija. U svetlu promenljivih spoljnopolitičkih odnosa, naročito nakon izbora Donalda Trampa za predsednika SAD-a, mnoge zemlje ovog regiona suočavaju se sa nesigurnošću o budućim pravcima razvoja. Trampova politika, koja je često bila nepredvidiva i usmerena na pragmatične interese, mogla bi značajno uticati na stabilnost Balkana, a time i na njegovu evropsku budućnost.

Balkanski izazovi i odnos prema SAD-u

Od završetka Jugoslovenskih ratova 1990-ih, SAD su imale ključnu ulogu u oblikovanju politike i stabilnosti Zapadnog Balkana. Kroz diplomatske napore i mirovne misije pod okriljem NATO-a i EU-a, Američka administracija je pomogla uspostavljanju mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u drugim delovima bivše Jugoslavije. Ipak, sa dolaskom Donalda Trampa, čini se da se stav SAD-a prema ovom regionu pomera. Trampova administracija, koja se sve više fokusirala na unutrašnje izazove i smanjenje američkog angažmana u globalnim krizama, otvorila je vrata za jaču ulogu drugih međunarodnih aktera, kao što su Rusija i Kina.

Ovaj trend nije prošao nezapaženo na Balkanu, gde mnogi politički lideri, uključujući srpskog predsednika Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, traže prilike za jaču saradnju sa Rusijom i drugim alternativnim partnerima. Srbija, koja je tradicionalno bila saveznik Rusije, dobija sve više pažnje iz Moskve, dok neki lideri u Bosni i Hercegovini koriste Trampovu administraciju kao priliku da podrže nacionalističke agende koje bi mogle destabilizovati region.

Politička nestabilnost i potencijalne pretnje

Situacija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu u poslednje dve godine pokazuje kako brzo može da eskalira politička nestabilnost u ovom regionu. Od kraja rata, zemlja je bila pod stalnim nadzorom međunarodne zajednice, ali uprkos tome, visoki predstavnik međunarodne zajednice, Christian Schmidt, nedavno je upozorio da su akcije Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske, dovele do ozbiljnog izazova za suverenitet BiH. Zakonodavne inicijative Dodika, koje se protive zakonima i institucijama na nivou BiH, sve više podsećaju na pokušaje destabilizacije države i pripremu terena za eventualnu secesiju. Ove političke igre postavljaju Bosnu i Hercegovinu na ivicu ponovnog sukoba, što bi moglo imati dalekosežne posledice po regionalnu sigurnost.

U međuvremenu, na Kosovu, situacija nije ništa manje napeta. Iako je Kosovo od 1999. pod nadzorom međunarodnih snaga, stalni sukobi, povremeni nasilni incidenti i zabrinutost zbog namera Beograda prema severnom delu Kosova ukazuju na to da je stabilnost tog područja i dalje krhka. Vučićeva retorika, koja često izaziva dodatne tenzije u regionu, samo doprinosi eskalaciji.

Tramp i zapadnobalkanska strategija

Iako su Trampovi stavovi prema Zapadnom Balkanu bili nejasni, njegov odnos prema Beogradu, kao i izjave koje su dolazile iz njegovog okruženja, ukazuju na njegovu naklonost prema Srbiji. Ovaj pristup stvorio je zabrinutost među mnogim analitičarima i diplomatskim krugovima, koji strahuju da bi Beograd mogao koristiti podršku Trampa kao podstrek za dalje provociranje nestabilnosti na Kosovu i u BiH. U tom kontekstu, za Srbiju, odnos sa Trampovom administracijom postao je politički interes, iako nisu svi lideri u regionu deo tog političkog bloka.

S druge strane, može se postaviti pitanje da li bi Trampova politika odustajanja od direktne uloge SAD-a u rešavanju balkanskih pitanja mogla ostaviti prostor za Rusiju, koja je već prisutna u regionu, da postane ključni faktor u rešavanju nesuglasica. Rusija, koja već dugo podržava Srbiju, uočava priliku za širenje svog uticaja na Balkanu, što bi moglo imati značajne posledice po geopolitičku ravnotežu u regionu.

Šta donosi budućnost?

Za Balkan, budućnost zavisi od sposobnosti da se stabilizuje unutrašnja politika, ali i od međunarodnih odnosa. Trumpova administracija, iako se u velikoj meri povukla iz tradicionalnog vođenja spoljne politike, još uvek ima značajan uticaj na regionalne tokove. Ukoliko SAD, pod njegovim ili budućim predsednicima, odluče da se povuku iz svojih diplomatskih angažmana u regionu, postoji velika verovatnoća da će drugi globalni akteri, kao što su Rusija i Kina, ispuniti vakuum, što bi moglo dodatno zakomplikovati situaciju.

Za BiH, Kosovo i Srbiju, politička nestabilnost, predizborna retorika i pristupi velikih sila ostavljaju mnogo neizvesnosti. Dok politički lideri na Balkanu pokušavaju da balansiraju između različitih interesa, ostaje pitanje koliko će međunarodna zajednica biti spremna da se aktivnije uključi u rešavanje problema. Jasno je da se sudbina Balkana ne može potpuno odvojiti od globalne dinamike, a kako se Trampova politika bude razvijala, region bi mogao ući u novu fazu političke nestabilnosti ili pomirenja – zavisno od toga kako se prilagodi novim spoljnopolitičkim realnostima.

Budućnost Zapadnog Balkana i dalje ostaje u rukama onih koji prepoznaju geopolitičke izazove, ali i pružaju prostor za dijalog i saradnju. Da li će Trampova politika imati dugoročne posledice na ovaj region, zavisiće od toga kako globalne sile oblikuju svoje strategije prema Balkanu u narednim godinama.