MOJU BIOLOŠKU MAJKU JE SILOVAO NJEN ROĐENI OTAC A JA SAM DETE INCESTA: Rešila sam da je potražim ali nisam očekivala OVO

Odrasla sam u hrišćanskoj porodici i oduvek sam znala da sam usvojena. Iako su moji usvojitelji pružali mnogo ljubavi i podrške, često sam se osećala kao da ne pripadam. Moji odrastanje i školski dani nisu bili lako, posebno zbog unutrašnjih pitanja koja nisam znala kako da izgovorim – pitanja o svom poreklu.

Iako su moji roditelji uvek bili iskreni u vezi sa mojim usvajanjem, duboko u sebi nisam znala kako da se nosim sa tim. Mnogi trenuci su bili teški, posebno jer nisam imala nikoga u svojoj okolini ko je prošao kroz nešto slično. Moji problemi u školi i odnosima s vršnjacima nastavili su me pratiti, i često sam osećala da nešto nije u redu sa mnom, kao da nisam deo nečega. Srećom, vera u Boga mi je pomogla da se nosim sa tim osećanjima.

Iako sam bila svesna da moji usvojitelji nisu imali ništa protiv toga da istražim svoje poreklo, dugo nisam im to rekla. Na kraju sam odlučila da saznam više o svom biološkom poreklu. Upoznala sam se sa okolnostima mog rođenja i saznala da je moja biološka majka bila žrtva incesta, što me duboko pogodilo. To je bilo veoma teško za prihvatiti, ali mi je pomoglo da shvatim koliko mi je važna istina, ma koliko ona bila bolna.

Nakon što sam sakupila hrabrosti, odlučila sam da pronađem svoju biološku majku. Kroz internet sam uspela da je kontaktiram, i ubrzo smo se povezale. Prvi razgovor je bio pomalo nervozan, ali uz podršku mog muža i prijatelja, znala sam da je to put koji moram da nastavim. Naša prva susret bila je emotivna i ispunjena velikim trenutnim olakšanjem. Bila sam iznenađena koliko smo slične i koliko nam je razgovor pomogao da se bolje razumemo.

Kroz sve to, shvatila sam koliko je važno prihvatiti sve delove svoje prošlosti, iako nije bilo lako suočiti se sa nekim delovima te priče. Na kraju, upoznavanje sa mojom biološkom majkom i njenom porodicom donelo mi je mir. Bilo je to putovanje koje mi je omogućilo da se pomirim sa sobom i shvatim koliko ljubavi imam u svom životu – od svoje usvojiteljske porodice, svog muža i novostečenih veza.

Putovanje prema sebi – Otkriće ljubavi kroz usvajanje

Usvajanje je jedno od onih iskustava koje oblikuje život, često na način koji nije uvek lako razumeti. To je putovanje koje ne završava samo sa danom kada se dete primi u porodicu, već se nastavlja kroz godine, tokom kojih se rađaju nova pitanja, sumnje i otkrića. Mnogi ljudi koji su usvojeni osećaju duboku povezanost sa porodicom koja ih je podigla, ali istovremeno u njima ostaje pitanje – ko sam ja zaista? Odakle potičem? Koji su moji koreni?

Kada je neko usvojen, često je suočen sa dilemama i emocijama koje drugi možda neće razumeti. Možda oseća da nije sasvim deo porodice u kojoj je odraslo, ili da nešto nedostaje, iako ga obasipaju ljubavlju. Pitanje identiteta postaje središnji deo takvih misli, jer se usvojenici često pitaju kako bi izgledali da su odrasli sa biološkom porodicom. Tada nastaje unutrašnji konflikt – da li bih trebao da istražim svoju prošlost? Da li bi to značilo izdaju porodice koja me je podigla?

Mnogi usvojeni ljudi prolaze kroz fazu potrage za svojim biološkim roditeljima, želeći da saznaju više o sebi. Ponekad to donosi olakšanje, a ponekad suočavanje sa prošlim traumama. Iako je proces otkrivanja identiteta važan, i često emotivno naporan, on donosi i jasnost. Postoje momenti kada se usvojeni pojedinac pomiri sa sobom i svojim prošlim, shvatajući da nije pitanje odakle dolazi, već ko je postao. Ponekad su roditelji, biološki i usvojiteljski, samo delovi istog mozaika koji je oblikovao jedinstvenu osobu.

Putovanje samospoznaje kroz usvajanje je proces koji zahteva hrabrost. Hrabrost da se suočimo sa prošlošću i hrabrost da volimo one koji su nas prihvatili bez obzira na sve. Iako je put pun neizvesnosti, često dovodi do emotivnog isceljenja, jer nas podseća da ljubav i pripadnost nisu samo povezani sa biološkom vezom, već sa odlukama, delima i, pre svega, srcem. Usvojenici, bez obzira na svoje poreklo, mogu pronaći mir i sigurnost u ljubavi koju su dobili, kao i u ljubavi koju sami pružaju.

Na kraju, najvažnija lekcija koju mnogi usvojeni ljudi nauče je da ljubav nije nešto što se zasniva samo na genetici, već na izborima, pažnji i posvećenosti. Biti usvojen nije prepreka; to je prilika za rast, za traženje istine i za prihvatanje svega što nas čini onim što jesmo.