NIJE ISTO SA 30 I 60: Doktor pokazao tabelu normalnog krvnog pritiska za vaše godine

Krvni pritisak kroz godine: šta je normalno?

Nivo krvnog pritiska se menja s godinama. Parametri neće biti isti kod osobe od 30 i one od 60 godina. Kada je pritisak u granicama normale, to ukazuje na dobro opšte stanje organizma i pravilno funkcionisanje srca.

Krvni pritisak zavisi od:

• jačine i brzine srčanih kontrakcija,

• količine krvi koju srce može da ispumpa u minuti,

• osobina krvi,

• otpornosti krvnih sudova.

Promene u nivou krvnog pritiska mogu izazvati različite tegobe, pa je važno redovno pratiti njegove vrednosti. Na vrednosti utiču i telesna konstitucija osobe, kao i postojanje drugih zdravstvenih stanja. Zbog toga se često kaže da svako ima „svoj“ normalan pritisak.

Na primer:

• Osobe uzrasta 30–34 godine: normalan pritisak je 114/75 mmHg.

  • Nizak: 110/77

  • Visok: 134/85

• Osobe uzrasta 50–54 godine: normalan pritisak je 125/85 mmHg, što je viša vrednost u odnosu na mlađe osobe.

Sa godinama se normalne vrednosti pomeraju naviše zbog promena u krvnim sudovima, srčanom mišiću i drugim organima.

Preporuke i smernice:

• 2017. godine, Američki koledž za kardiologiju i Američko udruženje za srce preporučili su da osobe starije od 65 godina treba da imaju pritisak niži od 130/80 mmHg.

• Od 2022. godine, idealan krvni pritisak za starije osobe smatra se 120/80 mmHg, isto kao i za mlađe odrasle osobe.

• Hipertenzija I stepena počinje sa vrednostima između 130/80 i 139/89 mmHg.

I visok i nizak krvni pritisak mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Da bi se utvrdio tačan nivo pritiska, preporučuje se njegovo merenje tokom više dana i vođenje dnevnika merenja.

Kako prirodno održavati krvni pritisak u normali

Krvni pritisak je jedan od ključnih pokazatelja zdravlja srca i krvnih sudova. Bez obzira na godine, postoje jednostavni, ali efikasni načini da se on održi u granicama normale – bez obavezne upotrebe lekova, posebno u početnim fazama poremećaja.

1. Pravilna ishrana

Ishrana bogata svežim povrćem, voćem, integralnim žitaricama, orašastim plodovima i nemasnim proteinima ima ogroman uticaj na pritisak. Posebno se preporučuje tzv. DASH dijeta (Dietary Approaches to Stop Hypertension), koja je razvijena upravo za kontrolu krvnog pritiska.

Izbegavati:

• prekomerni unos soli (natrijuma),

• prerađenu hranu,

• gazirana i zaslađena pića,

• zasićene i trans masti.

2. Redovna fizička aktivnost

Umerena fizička aktivnost 30 minuta dnevno, najmanje pet dana u nedelji, može značajno sniziti povišen krvni pritisak. Hodanje, plivanje, vožnja bicikla i lagano trčanje odličan su izbor za većinu ljudi.

3. Upravljanje stresom

Stres direktno utiče na srce i krvne sudove. Tehnike kao što su duboko disanje, meditacija, joga, kao i provođenje vremena u prirodi, mogu pomoći u održavanju emocionalne ravnoteže i smanjenju pritiska.

4. Održavanje zdrave telesne težine

Prekomerna telesna težina opterećuje srce i krvne sudove. Gubitak čak i 4–5 kilograma kod osoba sa viškom može značajno popraviti krvni pritisak.

5. Ograničavanje unosa alkohola i prestanak pušenja

Alkohol i duvan značajno povećavaju rizik od hipertenzije. Ako konzumirate alkohol, neka to bude umereno (npr. jedna čaša vina dnevno za žene, dve za muškarce). Prestanak pušenja odmah smanjuje rizik od bolesti srca.

6. Redovno merenje i vođenje dnevnika

Beleženje jutarnjeg i večernjeg pritiska tokom nekoliko nedelja pomaže u ranom otkrivanju promena. Savetuje se korišćenje digitalnih aparata koji su jednostavni za kućnu upotrebu.

Zaključak:
Održavanje krvnog pritiska u zdravim granicama ne zahteva drastične mere, već male, ali dosledne promene u načinu života. Prevencija je uvek bolja od lečenja, a vaše srce će vam biti zahvalno.