STOJANKA OTKRILA OD KOJE HRANE VAM “GORI” ŠTITNA ŽLIJEZDA: Ne jedite ako vam je ZDRAVLJE BITNO! (FOTO)

Uticaj ishrane na zdravlje štitne žlezde: Razbijanje mitova i predstavljanje činjenica

Ishrana ima značajan uticaj na zdravlje štitne žlezde, ali mnogi ljudi nisu sigurni koje namirnice mogu uticati na njen rad. U razgovoru sa nutricionistkinjom Stojankom Stanojević razjasnili smo neke od najčešćih zabluda, naročito u vezi sa zelenim povrćem i strumogenim namirnicama.

Mit o zelenom povrću

Jedna od najčešćih zabluda jeste da je zeleno povrće, poput kupusa i kelja, štetno za štitnu žlezdu. Stanojević objašnjava da to nije tačno. Povrće iz porodice krstašica, kao što su kupus, keleraba i kelj, bogato je sumpornim jedinjenjima i drugim korisnim nutrijentima. Iako konzumacija velikih količina sirovog povrća može biti problematična za osobe sa usporenim radom štitne žlezde, umerena konzumacija, naročito kada se povrće kuva, može imati pozitivne efekte na zdravlje.

Zdravstvene prednosti povrća

Povrće poput šargarepe, bogate beta-karotenom, važno je za imunitet, dok krastavac, bogat vlaknima i vitaminima B grupe, čini odličan izbor za zdravlje. Plavi patlidžan, bogat antioksidantima i kalijumom, doprinosi pravilnom funkcionisanju štitne žlezde, a celer, koji je bogat vitaminima A, B i C, često se zanemaruje, ali ima značajna nutritivna svojstva.

Autoimuni poremećaji i ishrana

Kada je reč o autoimunim poremećajima, poput Hašimotoove bolesti, Stanojević ukazuje na povezanost sa celijakijom i intolerancijom na gluten. Iako su reakcije na gluten individualne, važno je pratiti kako telo reaguje na ovu supstancu, a saveti o ishrani trebaju biti prilagođeni svakom pojedincu.

Uloga mikronutrijenata

Mikronutrijenti poput joda i selena ključni su za zdravlje štitne žlezde. Jod, koji se nalazi u ribi, algama i mlečnim proizvodima, neophodan je za normalno funkcionisanje štitaste žlezde, dok selen, prisutan u brazilskim orasima i mesu, pomaže u zaštiti štitne žlezde.

Preporuke za zdravu ishranu

Stanojević savetuje da ishrana bude raznovrsna i zasnovana na svežim, sezonskim namirnicama. Uključivanje povrća, voća, proteina i zdravih masti može pozitivno uticati na zdravlje štitne žlezde. Takođe, važno je pratiti kako telo reaguje na određene namirnice i prilagoditi ishranu individualnim potrebama.

Zaključak

Na kraju, nutricionistkinja ističe da ne postoji univerzalni pristup u ishrani koji bi bio odgovarajući za sve. Svaka osoba je jedinstvena, i ono što odgovara jednoj, ne mora biti najbolje za drugu. Ako primetite probleme sa radom štitne žlezde, preporučuje se savetovanje sa lekarom pre nego što se odlučite na promene u ishrani ili započnete bilo kakve tretmane.

U svetu prepunom mitova i različitih informacija o ishrani, od suštinskog je značaja osloniti se na stručne savete i naučne činjenice kako bismo na najbolji mogući način podržali svoje zdravlje.

Važnost balansirane ishrane za optimalno zdravlje štitne žlezde

Štitna žlezda je mali, ali izuzetno važan organ koji kontroliše brojne funkcije u telu, uključujući metabolizam, energiju i temperaturu tela. Zdravlje štitne žlezde može biti narušeno različitim faktorima, uključujući genetiku, stres i naravno – ishranu. U ovom članku ćemo se fokusirati na ključne aspekte ishrane koji mogu pomoći u održavanju optimalnog zdravlja štitne žlezde, razbiti neke mitove i ponuditi praktične savete.

1. Jod – Temelj za pravilno funkcionisanje štitne žlezde

Jod je esencijalan mineral za proizvodnju hormona štitne žlezde – trijodtironina (T3) i tiroksina (T4). Ovi hormoni regulišu brojne vitalne procese u telu, uključujući rast, energiju i raspoloženje. Nedostatak joda može dovesti do problema kao što su hipotireoza i pojava guše.

Dobar izvor joda uključuju riba, morski plodovi, mlečni proizvodi i jodirana so. Važno je napomenuti da i prekomerni unos joda može izazvati probleme, pa je ključno održavati ravnotežu.

2. Selen – Antioksidant za štitnu žlezdu

Selen je mineral koji ima ključnu ulogu u metabolizmu hormona štitne žlezde. Osim što pomaže u konverziji tiroksina u njegovu aktivnu formu trijodtironin, selen takođe deluje kao antioksidant, štiteći štitnu žlezdu od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima.

Bogati izvori selena uključuju brazilske orahe, ribu, jaja, i integralne žitarice. Selen može biti od pomoći i u smanjenju inflamacije koja je česta kod autoimunih bolesti štitne žlezde, poput Hašimotoove bolesti.

3. Vitamin D – Veza sa zdravljem štitne žlezde

Iako vitamin D nije direktno povezan sa proizvodnjom hormona štitne žlezde, istraživanja su pokazala da niska koncentracija ovog vitamina može biti povezana sa razvojem autoimunih bolesti štitne žlezde, uključujući Hašimotoovu bolest i Gravesovu bolest. Vitamin D pomaže u jačanju imunog sistema i smanjenju upalnih procesa u organizmu.

Najbolji izvori vitamina D su sunčeva svetlost, masna riba (kao što je losos i skuša), jaja, mlečni proizvodi, i obogaćeni proizvodi poput žitarica.

4. Zeleni čaj i štitna žlezda

Postoji mnogo teorija o uticaju zelenog čaja na zdravlje štitne žlezde. Zeleni čaj sadrži polifenole koji mogu imati antioksidativna svojstva, ali takođe može sadržati i supstance koje utiču na apsorpciju joda u organizmu. Iako je umerena konzumacija zelenog čaja generalno korisna zbog njegovih antioksidativnih svojstava, osobe sa problemima sa štitnom žlezdom treba da budu oprezne i konzumiraju ga umereno.

5. Glutenska intolerancija i štitna žlezda

Postoje dokazi koji ukazuju na to da ljudi sa autoimunim poremećajima štitne žlezde, kao što je Hašimotoova bolest, mogu imati veći rizik od razvoja intolerancije na gluten. Gluten je protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži, a kod nekih ljudi može izazvati upalu u crevima i poremetiti ravnotežu imunog sistema.

Iako nije svaka osoba sa problemima sa štitnom žlezdom intolerantna na gluten, izbegavanje ove namirnice može poboljšati simptome kod pojedinih osoba. Preporučuje se da se konsultujete sa lekarom ili nutricionistom pre nego što donesete odluku o eliminaciji glutena iz ishrane.

6. Strumogene namirnice – Da li treba da ih izbegavamo?

Strumogene namirnice, koje uključuju povrće poput kupusa, brokolija, kelja i kelerabe, često se nazivaju “opasnim” za štitnu žlezdu jer mogu ometati apsorpciju joda. Međutim, kao što je objašnjeno u prethodnom članku, umerena konzumacija ovih namirnica, posebno nakon termičke obrade, obično nije štetna i može biti deo zdrave ishrane.

Strumogena svojstva ovih namirnica najviše utiču na ljude sa već postojećim poremećajem rada štitne žlezde, a kod zdravih osoba mogu imati samo minimalan efekat, posebno ako se konzumiraju u normalnim količinama i uz raznovrsnu ishranu.

Zaključak: Balansirana ishrana je ključ

Za zdravlje štitne žlezde ključno je održavati balansiranu ishranu koja uključuje raznovrsne, nutritivno bogate namirnice. Važno je da se obratite pažnju na unos mikronutrijenata kao što su jod, selen, i vitamin D, jer oni igraju ključnu ulogu u zdravlju štitne žlezde. Takođe, važno je slušati svoje telo i pratiti reakcije na određene namirnice, jer svaka osoba ima jedinstvene potrebe.

Ukoliko imate problema sa štitnom žlezdom ili sumnjate u njen rad, najbolje je da se konsultujete sa stručnjakom. Na kraju, uravnotežena ishrana, zajedno sa redovnim medicinskim savetima, može biti osnova za dugoročno očuvanje zdravlja štitne žlezde.