Sutra je veliki praznik SVETI STEFAN, ovo ni pod tačkom razno ne smete da uzimate u ruke! Strogo je zabranjeno, veruje se…
Sveti Stefan, poznat i kao arhiđakon i Prvomučenik, zauzima značajno mesto u istoriji ranog hrišćanstva. Kao Jevrejin i blizak rođak apostola Pavla, bio je među prvih sedam đakona koje su apostoli izabrali da se posvete brizi o siromašnima i potrebitima u Jerusalimu. Stefan je bio poznat po svojoj dubokoj veri, mudrosti i čudesnim delima koja su privlačila ljude ka hrišćanskom učenju. Njegova rečitost i sila Svetog Duha uvek su nadjačavale protivnike, ali su mu upravo one donele i mnoge neprijatelje.
Stradanje Svetog Stefana
Stefanov gorljivi govor o Hristu i njegovoj misiji doveo ga je pred sud jevrejskih starešina. Optužen je za bogohuljenje i oslonjen na lažne svedoke, ali ni pred smrću nije poklekao. Naprotiv, njegovo svedočanstvo je obasjalo prisutne, dok je hrabro ukazivao na Božije prisustvo i ljubav. Izveden van Jerusalima, Stefan je kamenovan do smrti, postavši prvi mučenik koji je stradao za veru u Isusa Hrista. Među njegovim progoniteljima bio je i Saul, budući apostol Pavle, koji će kasnije postati jedan od najsvetlijih stubova hrišćanstva.
Običaji na Stefanovdan
Stefanovdan, koji se slavi 9. januara po julijanskom kalendaru, jedan je od značajnijih praznika u srpskom pravoslavlju, posebno kod porodica koje ga proslavljaju kao svoju krsnu slavu. Ovaj praznik bogat je običajima i simbolikom:
- Iznošenje božićne slame
U mnogim domaćinstvima, na ovaj dan se iznosi slama koja je na Badnji dan postavljena u kuću. Slama se koristi simbolično – stavlja se ispod voćaka, u štale ili pčelinjake, jer se veruje da donosi plodnost i napredak. - Obred u voćnjaku
U nekim krajevima, običaj nalaže domaćinu da simbolično “poseče” nerodna stabla u voćnjaku. Na taj način se priziva rodna i blagostanja godina, dok se grane ukrašavaju ostacima božićne slame. - Tiho iznošenje slame u Vojvodini
Vojvođanske žene na ovaj dan tiho iznose slamu iz kuće, verujući da se time obezbeđuje mir i blagostanje za porodicu tokom cele godine. Metla koja se koristi tom prilikom čuva se kao amajlija za zdravlje i sreću. - Slavski kolač
Tradicionalni slavski kolač, ukrašen simbolima ptica, žita i drugih motiva plodnosti, zauzima centralno mesto na prazničnoj trpezi. Pored kolača, na stolu se izlažu med, suvo voće i orasi, simbolizujući blagostanje i Božiji blagoslov.
Stefanovdan u okviru božićnog ciklusa
Stefanovdan je treći dan Božića i nosi poseban značaj kao završetak božićnog slavlja. Prvi dan je posvećen Rođenju Hristovom, dok drugi dan, Sabor Presvete Bogorodice, odaje počast Bogorodici, koja je donela Spasitelja na svet. Treći dan, posvećen Svetom Stefanu, naglašava hrabrost i istrajnost u veri, služeći kao podsetnik na važnost čuvanja duhovnih vrednosti.
Duhovna poruka Stefanovdana
Ovaj praznik nas podseća na istrajnost u veri i ljubavi čak i u trenucima najvećih izazova. Sveti Stefan ostavio je primer hrabrosti, praštanja i predanosti Hristovom učenju. Porodice koje ga proslavljaju okupljaju se u duhu zajedništva i tradicije, dok običaji vezani za ovaj dan simbolizuju plodnost, blagostanje i Božiji blagoslov. Sveti Stefan svojim životom svedoči da se verom i istrajnošću može pobediti svaki izazov i dostići duhovna snaga.
