TIHA BOLEST MOŽE DOVESTI DO TROMBOZE I AMPUTACIJE: Dr Jakovljević otkriva da su ove promjene na koži prvi znak
Periferna arterijska bolest (PAB) predstavlja podmuklo, ali ozbiljno oboljenje koje zahvata sve veći broj ljudi, a često ostaje neotkriveno u ranoj fazi. Nastaje kada arterije koje snabdevaju noge krvlju postanu sužene ili potpuno zapušene, najčešće usled nagomilavanja masnoća i plakova na zidovima krvnih sudova. Ovo stanje može izazvati bol u nogama, smanjen dotok krvi i ozbiljne komplikacije poput tromboze ili čak amputacije.
Simptomi PAB-a su često tihi i lako se zanemaruju. Bol ili grčevi u nogama prilikom hodanja, koji se povlače nakon kraćeg odmora, najčešći su rani znakovi bolesti. Pacijenti ih često pogrešno pripisuju umoru, fizičkom naporu ili starenju. Međutim, ukoliko se ne leči, bolest može napredovati do potpunog prekida cirkulacije, što može dovesti do nastanka gangrene i potrebe za amputacijom.
Dr Sredoje Jakovljević, vaskularni hirurg, upozorava: „Periferna arterijska bolest je često zapostavljena, iako može imati teške posledice po zdravlje. Prepoznavanje simptoma kao što je bol u nogama pri hodanju i pravovremeno obraćanje lekaru od suštinskog su značaja.“
Rano otkrivanje i lečenje PAB-a igra ključnu ulogu u sprečavanju ozbiljnih komplikacija. Usvajanjem zdravih navika – prestankom pušenja, pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću i redovnim medicinskim pregledima – moguće je značajno smanjiti rizik. Posebnu pažnju treba obratiti osobe sa povišenim krvnim pritiskom, dijabetesom ili porodičnom istorijom kardiovaskularnih bolesti.
5 NAVIKA KOJE MOGU SAČUVATI VAŠE KRVNE SUDOVE I SPREČITI PAB
Periferna arterijska bolest (PAB) je ozbiljno, ali u velikoj meri preventabilno stanje. Dobra vest je da male, svakodnevne promene mogu napraviti veliku razliku za zdravlje vaših krvnih sudova. U nastavku vam donosimo pet ključnih navika koje mogu pomoći u prevenciji i kontroli PAB-a.
1. Prestanite pušiti – odmah
Pušenje je jedan od glavnih faktora rizika za nastanak PAB-a. Nikotin i ostale hemikalije iz cigareta oštećuju zidove krvnih sudova i ubrzavaju stvaranje plakova. Istraživanja pokazuju da se rizik od PAB-a značajno smanjuje već nekoliko meseci nakon prestanka pušenja.
2. Krećite se svakog dana
Redovno hodanje, plivanje ili vožnja bicikla poboljšavaju cirkulaciju i jačaju srce. Vežbanje pomaže telu da efikasnije koristi kiseonik i smanjuje simptome PAB-a, poput bola u nogama. Čak i 30 minuta umerenog kretanja dnevno može imati ogroman uticaj.
3. Kontrolišite šećer u krvi
Dijabetes je snažno povezan sa povećanim rizikom od PAB-a. Visok nivo glukoze u krvi oštećuje krvne sudove i doprinosi njihovom suženju. Redovne kontrole, pravilna ishrana i eventualna terapija su ključne za očuvanje zdravlja arterija.
4. Jedite za zdravlje srca
Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, zdravim mastima (maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba) i niskim unosom zasićenih masti i soli pomaže u kontroli holesterola i krvnog pritiska – dva ključna faktora u razvoju PAB-a.
5. Redovno proveravajte krvni pritisak i masnoće u krvi
Visok krvni pritisak i povišen holesterol ubrzavaju proces ateroskleroze – osnovnog mehanizma u razvoju PAB-a. Redovne kontrole kod lekara, uz terapiju ako je potrebna, mogu sprečiti ozbiljne komplikacije.
Zaključak:
Zdravlje krvnih sudova je odraz vašeg načina života. Male, ali dosledne promene mogu učiniti razliku između bolesti i dugoročnog zdravlja. Briga o svom telu danas može vam pomoći da izbegnete ozbiljne posledice sutra.
