“Ujutru se probudite, ne ustaje vam se, neraspoloženi ste i mislite nije ništa”: Doktorka Petrović UPOZORAVA da je to često simptom oboljenja ovih organa

Doktorka Ivana Petrović, kardiolog, komentarisala je uticaj temperaturnih oscilacija na zdravlje, objašnjavajući kako promene u atmosferi, poput pritiska, vlažnosti i temperature, utiču na naše stanje. Istakla je da temperaturne promene mogu izazvati promene u krvnom pritisku, što ljudi često ne shvataju ozbiljno.

„Kao što je jedan američki klimatolog rekao, atmosfera je okean vazduha, a na njegovom dnu živi čovek. Stoga, atmosferski pritisak, vlažnost, temperatura i Sunčevi zraci imaju veliki uticaj na naše osećanje. Često se probudimo ujutru umorni, neraspoloženi, i shvatimo da nam je pritisak nizak, ali okolina to obično ne shvata ozbiljno, smatrajući da ne treba brinuti“, rekla je doktorka Petrović na Pinku.

Ona je objasnila četiri vrste niskog krvnog pritiska. Prva je primarna hipotenzija, koja se javlja kod zdravih ljudi, obično bez poznatog uzroka, i obično prolazi nakon nekoliko dana. Druga vrsta je sekundarna hipotenzija, koja može biti uzrokovana bolestima kao što su dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom, anemija, infekcije, dehidratacija ili krvarenje. U tom slučaju, važno je prvo isključiti ozbiljnije zdravstvene probleme pre nego što se pristupi lečenju.

Treća vrsta je posturalna hipotenzija, koja se javlja kada se naglo ustanemo, pa dobijemo vrtoglavicu i nesvesticu. Četvrta vrsta je postprandijalna hipotenzija, koja nastaje nakon obilnog obroka, uz pad pritiska.

„Nizak krvni pritisak nije uvek smatran bolešću. Kod primarne hipotenzije, problem se rešava promenom ishrane, većim unosom tečnosti (poput mineralne vode sa natrijumom), redovnim snom, fizičkom aktivnošću i zdravim doručkom. Kod sekundarnog niskog pritiska, neophodno je lečenje“, zaključila je doktorka Petrović.

Zdravlje u vreme temperaturnih oscilacija: Kako se nositi s niskim krvnim pritiskom?

S dolaskom zime i promenama u vremenskim uslovima, naše telo može reagovati na različite načine. Temperaturama koje variraju, promene u vlažnosti i atmosferskom pritisku često ne pridajemo dovoljno pažnje, ali oni mogu imati značajan uticaj na naše zdravlje, naročito na krvni pritisak. Dr Ivana Petrović, kardiolog, upozorava na važnost razumevanja kako temperaturne oscilacije utiču na naše vitalne funkcije, naročito kada je u pitanju nizak krvni pritisak, problem koji pogađa veliki broj ljudi.

Zašto promena vremena utiče na krvni pritisak?

Promene u atmosferi, kao što su nagli padovi temperature ili nagle promene u vlažnosti, mogu izazvati skokove ili padove krvnog pritiska. Ovo posebno važi za osobe koje već imaju problema s niskim pritiskom. Atmosferski pritisak se menja, što može da izazove nespecifične simptome poput umora, slabosti ili vrtoglavice.

Dr Petrović objašnjava kako se nizak krvni pritisak može manifestovati kroz česte tegobe, poput nesvesnosti, vrtoglavice i slabosti. Mnogi ljudi ne prepoznaju ozbiljnost ovih simptoma, smatrajući ih samo posledicama umora, stresa ili lošeg sna. Međutim, niska vrednost krvnog pritiska može imati dugoročne posledice na zdravlje i kvalitet života.

Vrste niskog krvnog pritiska

Krvni pritisak se može smanjiti iz različitih razloga, a doktorka Petrović objašnjava četiri osnovne vrste niskog pritiska:

1. Primarna hipotenzija – Ovo je najblaži oblik i obično se javlja kod potpuno zdravih ljudi, bez poznatog uzroka. Osobe sa primarnim niskim pritiskom obično osećaju tegobe samo povremeno, i to traje kratko.
2. Sekundarna hipotenzija – Ovaj oblik je ozbiljniji jer je rezultat drugih zdravstvenih problema kao što su dijabetes, bolesti štitne žlezde, anemija, infekcije, dehidratacija ili krvarenje. Kod ovog tipa niskog pritiska, važno je prvo lečiti osnovni zdravstveni problem.
3. Posturalna hipotenzija – Ovaj oblik pritiska javlja se kada osoba brzo ustane iz ležećeg ili sedećeg položaja, što može izazvati vrtoglavicu, nesvesticu i slabost. To je reakcija tela na brzu promenu položaja.
4. Postprandijalna hipotenzija – Ovaj pad pritiska nastaje nakon obilnog obroka, kada krv pritisne želudac i crijeva, usmeravajući protok krvi ka tim organima, što može izazvati pad pritiska.

Kako se nositi s niskim krvnim pritiskom?

Iako nizak krvni pritisak može biti izazvan različitim faktorima, on se može kontrolisati, a simptomi ublažiti promenama u načinu života. Dr Petrović savetuju sledeće:

• Izbalansirana ishrana – Korišćenje hrane koja podstiče ravnotežu tečnosti u organizmu, poput mineralnih voda koje sadrže natrijum, može pomoći u regulaciji pritiska.
• Povećan unos tečnosti – Osobe sa niskim pritiskom treba da piju dovoljno tečnosti tokom dana, čime se održava optimalna zapremina krvi i sprečava dehidratacija.
• Redovan san – Kvalitetan odmor ključan je za regulaciju krvnog pritiska i opšte zdravlje.
• Fizička aktivnost – Umjerena, ali redovna fizička aktivnost može doprineti poboljšanju cirkulacije i jačanju krvnih sudova.
• Umereni obroci – Uzimanje manjih, ali češćih obroka, može pomoći u sprečavanju postprandijalnog pada pritiska.

Za sekundarni nizak pritisak, koji je izazvan nekim ozbiljnijim zdravstvenim problemom, lečenje će zavisiti od osnovne bolesti. U tom slučaju, važno je konsultovati se s lekarom i pratiti preporučeni tretman.

Zdravlje je u našim rukama

Iako mnogi ljudi često zanemaruju simptome niskog krvnog pritiska, dr Petrović podseća da je važno shvatiti ozbiljnost ovog stanja i prepoznati znakove na vreme. Promene u vremenskim uslovima mogu dodatno pogoršati stanje, ali pravilna ishrana, fizička aktivnost i redovan san mogu doprineti stabilizaciji krvnog pritiska i poboljšanju kvaliteta života.

Zato, ne zaboravite da vaše zdravlje zavisi od brige koju mu pružate – i u vreme promena vremena, i u svakodnevnim izazovima.