Volite li griz?

Pšenični griz je prava multifunkcionalna namirnica izuzetnih svojstava. Pšenični griz je prirodni proizvod bez dodatka konzervansa i aditiva. U prilogtome koliko je blagotvoran govori činjenica da se koristi i za ishranu dece i beba, a takođe ga konzumiraju i odrasli jer ima visoke nutritivne vrednosti.

Pšenični griz se smatra jednim od najbogatijih izvora proteina. Takođe je bogat esencijalnim mineralima i vitaminima, kao i dijetetskim vlaknima. Poseduje i veoma nizak sadržaj masnoća.

Pšenični griz sastav

Pšenični griz je izvor proteina, bogat je esencijalnim mineralima kao što su fosfor, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Takođe je bogat vitaminima A, B, E, D i K9 i dijetetskim vlaknima, dok je sadržaj masnoća nizak.

Da li griz sadrži gluten?

Griz spada u listu namirnica koje treba izbegavati ako ste netolerantni na gluten. Dakle, pšenični griz sadrži gluten.

Pšenični griz kalorije i nutritivna vrednost

Kao što smo već napomenuli, griz je veoma bogat izvor pojedinih vitamina, pre svega tiamina i folne kiseline. Sadrži i niacin i pantotensku kiselinu, magnezijum, fosfor, kalijum, mangan, cink i bakar. Griz je veoma hranljiv, a nejveći udeo u njemu odlazi na ugljene hidrate. S obzirom na to da nema trans masti, holesterola i masnoća uopšte, dobar je za zdravlje kad se konzumira u umerenim količinama.

Kada su u pitanju kalorije, 100 g griza sadrži:

• Nepripremljen griz: 360 kcal
• Skuvani griz: 112 kcal
• Griz spremljen sa mlekom: 100 kcal

Kalorijska vrednost griza umnogome zavisi od načina na koji ga koristimo ‒ koliko smo stavili griza, a koliko drugih sastojaka. Ipak, u kom god obliku bio, griz je dobar izvor korisnih materija i preporučuje se u ishrani.

Kada su u pitanju ostale nutritivne vrednosti, 100 g nepripremljenog pšeničnog griza sadrži:

• Ugljeni hidrati: 80%
• Proteini: 15%
• Tiamin: 19%
• Niacin: 17%
• Vitamin B6: 5%
• Folati: 18%
• Pantotenska kiselina: 6%
• Gvožđe: 7%
• Magnezijum: 12%
• Fosfor: 14%
• Bakar: 9%
• Mangan: 31%

Da li griz deblja

Kada se radi o pitanju da li griz goji, mišljenja su podeljena. Neki smatraju da deblja, a neki griz smatraju veoma hranljivom namirnicom koja istovremeno ne goji. Ipak morate imati na umu da griz ne spada u namirnice koje imaju nizak sadržaj kalorija, od kojih većina potiče od ugljenih hidrata. S druge strane, treba imati na umu i to da griz ne sadrži zasićene masti, holesterol i trans masti. Pored svega ovoga, treba da mislite i o tome kako pripremate griz ‒ šećer, punomasno mleko i neki drugi kalorični dodaci doprinose većem broju kalorija.

Griz za bebe

Griz predstavlja sastavni deo ishrane kod beba. Onda kada počnete postepeno da uvodite čvrste namirnice u ishranu bebe, možete u njih uvrstiti i griz. Griz je veoma dobar za bebe, jer pored toga što je ukusan, veoma je hranljiv. Kao što smo već napomenuli, griz obiluje vitaminima koji su veoma važni za pravilan rast i razvoj deteta. Možete za bebu praviti razne kšice koje uključuju griz.

Jedno od najčešćih pitanja jeste da li je griz zdrav?

Odgovor na ovo pitanje nije kratak. Griz je dobar izvor vitamina B grupe, a i pojedinih minerala, kao što ste već uspeli da vidite. Znamo da vitamini B kompleksa igraju veoma važnu ulogu u većini procesa koji se odvijaju u našem organizmu. Oni takođe pomažu da se supstance koje su našem telu potrebne iz hrane pravilno iskoriste, regulišu apetit i doprinose opštem zdravlju. Pšenični griz je takođe veoma bogat izvor gvožđa, pa pomaže kao redovan dodatak ishrani u svakom smislu.

Ukratko, griz jeste zdrav. Ukoliko ga koristimo umereno, izuzetno je zdrav. Važno je da mu ne dodajemo previše zaslađivača ili nekih drugih sastojaka.

Griz se najčešće jede kuvan s mlekom. Kao takav može biti i obrok. Kada se sprema s mlekom, predstavlja izdašan i nutritivan obrok koji obiluje važnim materijama i zadovoljava potrebe našeg organizma za nekim esencijalnim komponentama. Što je najvažnije, lako se sprema, a pruža mnoge dobrobiti po zdravlje. Ako jedemo griz, u organizam unosimo dosta složenih ugljenih hidrata, vlakana, gvožđa i vitamina B kompleksa.

Jedna porcija griza daje čak 8% dnevne vrednosti gvožđa. A znamo da je gvožđe od suštinske važnosti za organizam, jer pomaže da se formira hemoglobin, koji ćelije snabdeva kiseonikom. Nedostatak gvožđa u organizmu može dovesti do umora i slabosti imunnog sistema. Gvožđe iz izvora koji ne podrazumevaju meso, kao što je griz, ne pasorbuje se tako lako. Međutim, apsorpciju gvožđa iz griza možete povećati tako što ćete ga konzumirati sa vitaminom C ili mesnim izvorom gvožđa, kao što je crveni sos napravljen sa posnijom mlevenom govedinom ili picom sa feferonima.

Griz je takođe bogat izvor selena, a naš organizam koristi selen u kombinaciji sa drugim hranljivim materijama, uključujući i vitamin E, kao antioksidant i veoma je važan za dobro zdravlje. Na taj način sprečava štetnu oksidaciju ćelijskih membrana i DNK i tako sprečava pojavu raznih bolesti, uključujući i kardiovaskularne. Selen u ishrani jača imuni sistem i tako sprečava pojavu raznih infekcija.