ZAŠTO IGRA OKO: U narodu se veruje da je to DOBAR ZNAK, ali medicina upozorava da je u nekim situacijama JAKO OPASAN SIMPTOM

Trzanje očnog kapka obično je povezano sa bezopasnim stanjima, ali u nekim slučajevima može ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme.

Svi smo iskusili trzanje oka, obično bez većih posledica, jer traje samo nekoliko sekundi. Iako može biti iritantno, obično nije znak nečega zabrinjavajućeg. Često se javlja zbog umora ili previše vremena provedenog ispred ekrana, ali u nekim slučajevima može signalizirati ozbiljan problem. Iako u većini situacija nije ozbiljno, ovo nehotično pomeranje oka može biti znak iscrpljenosti, stresa ili drugih zdravstvenih stanja.

Prema NHS-u, najčešći uzroci trzanja oka su:

• Stres i anksioznost
• Umor i iscrpljenost
• Prekomerni unos kofeina ili alkohola
• Neki lekovi – proverite neželjene efekte u uputstvu

Trzanje oka nastaje zbog naprezanja mišića, a medicinski stručnjaci povezali su ga sa životnim stilom pacijenta, pre nego sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima. Statistike pokazuju da su ljudi u velikim gradovima skloniji ovom problemu.

Trzanje može biti različito – povremeno ili trajno, a u nekim slučajevima može uzrokovati bol ili svrab. Dve glavne vrste trzanja su:

• Miokimija očnih kapaka – blagi povremeni trzaj koji obično ne zahteva lečenje.
• Benigni esencijalni blefarospazam – trajne kontrakcije koje mogu delimično ili potpuno zatvoriti oko, što može zahtevati medicinsku pomoć.

Studije pokazuju da 20 do 30% ljudi sa benignim esencijalnim blefarospazmom ima porodičnu istoriju ovog stanja. Takođe, život u stresnom okruženju ili dugotrajno izlaganje ekranima može povećati verovatnoću ovog problema.

Ako vam trzanje traje nekoliko minuta ili dana, obično nije zabrinjavajuće, ali ako traje duže, NHS preporučuje da se odmorite i pokušate da se opustite. Takođe, smanjenje unosa kofeina i alkohola može pomoći. Ako je trzanje uzrokovano lekovima, ne prestajte da ih koristite pre nego što se konsultujete sa lekarom.

Dr Kornelijus Rene, okuloplastični hirurg, savetuje da se pridržavate pravila 20-20-20 – svakih 20 minuta napravite pauzu od 20 sekundi i pogledajte nešto na najmanje 6 metara udaljenosti. Takođe, ne zaboravite da trepćete kako biste osvežili oči.

Ukoliko imate trzanje koje traje duže od dve nedelje, zahvata više delova tela, izaziva slabost ili ukočenost, ili mislite da su lekovi uzrok, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Dr Luk Pouls, klinički direktor u “Bupa Health Clinics”, upozorava da produženi trzaji ili promene u izgledu oka mogu biti prvi znakovi ozbiljnih bolesti poput multiple skleroze ili Parkinsonove bolesti.

Kako prepoznati ozbiljnije uzroke trzanja oka i kada potražiti pomoć

Iako trzanje oka obično nije razlog za zabrinutost, u nekim slučajevima može biti znak ozbiljnijeg problema. Razumevanje kada je trzanje oka samo prolazni fenomen, a kada bi moglo ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme, može vam pomoći da preduzmete odgovarajuće korake kako biste zaštitili svoje zdravlje.

1. Trzanje koje traje duže od nekoliko dana

Ako vam trzanje očnog kapka traje duže od nekoliko dana, a ne prolazi samo od sebe, to može biti znak da postoji dublji problem. U većini slučajeva, trzanje oka nestaje nakon nekoliko minuta ili najviše nekoliko sati. Međutim, ako simptomi potraju, trebalo bi da razmislite o poseti lekaru.

2. Trzanje koje zahvata obe oči ili više delova tela

Ponekad, trzanje oka može biti ograničeno samo na jedno oko, ali u nekim slučajevima može zahvatiti oba oka ili se proširiti na druge delove tela, kao što su lice ili ruke. Ako se trzanje proširi na druge mišiće ili se pojavljuje u drugim delovima tela, to može ukazivati na neurološki problem, poput Parkinsonove bolesti ili druge neurološke bolesti.

3. Trzanje koje uzrokuje bol ili nelagodnost

Dok je obično trzanje oka bezbolno, ako osjećate bol ili nelagodnost, to može biti signal da postoji neki drugi problem. Bol u oku ili oko njega može ukazivati na infekciju, upalu ili problem sa mišićima oko oka, što zahteva medicinsku procenu.

4. Povezano sa slabošću, ukočenošću ili drugim simptomima

Ako osim trzanja oka, imate simptome poput slabljenja mišića, ukočenosti ili teškoća u kretanju, obavezno se posavetujte sa lekarom. Ovo su mogući znakovi ozbiljnih neuroloških poremećaja kao što su multipla skleroza ili Parkinsonova bolest. U tim slučajevima, hitna medicinska procena je ključna.

5. Trzanje oka kao nuspojava lekova

Mnogi lekovi mogu izazvati neželjene efekte koji uključuju trzanje mišića, pa i očnih kapaka. Ako primetite da se ovo dešava nakon što ste počeli da uzimate nove lekove, važno je da se konsultujete sa lekarom. Nikada nemojte prestati uzimati lekove pre nego što razgovarate sa stručnjakom, jer naglo prestajanje može izazvati druge zdravstvene probleme.

6. Mentalni faktori: stres i anksioznost

Trzanje očnog kapka često je povezano sa stresom i anksioznošću. Ako ste pod velikim psihološkim pritiskom ili imate anksiozne napade, ovo može biti jedan od simptoma vašeg tela da nešto nije u ravnoteži. U tom slučaju, važno je potražiti načine za smanjenje stresa i razgovarati sa stručnjakom o mentalnom zdravlju.

Kada potražiti pomoć?

U većini slučajeva, trzanje oka je bezopasno i prolazi samo od sebe. Međutim, ako imate neki od gore navedenih simptoma ili ako se trzanje produži, preporučuje se da se posavetujete sa lekarom. Lekar opšte prakse ili neurolog može vam pomoći da utvrdite uzrok simptoma i preporučiti odgovarajući tretman.

Za ozbiljnije slučajeve, poput trajnih nevoljnih kontrakcija (benigni esencijalni blefarospazam) ili ako imate druge neurološke simptome, možda će biti potrebni dodatni pregledi ili tretmani.

Ne zaboravite – obratiti pažnju na svoje telo i na promene u njemu može vam pomoći da prepoznate potencijalne zdravstvene probleme na vreme.